JMBG - realan problem ili novi korak ka unitarizaciji BiH?

Uvod

Nije se moglo naslutiti da će jedno trivijalno pitanje kakvo je izdavanje jedinstvenog matičnog broja građana novorođenim bebama izazvati takvu medijsku buku u čitavom regionu čiji je vrhunac blokada normalnog rada institucija Bosne i Hercegovine u Sarajevu i internacionalizacija ovog pitanja. Ali i to se dogodilo u zemlji čuda u kojoj Ustav i Zakoni znače manje od političke volje kvazielite koja je umislila da predstavlja i nekoga ko je nije izabrao. U takvoj zemlji je moguće da građani blokiraju svoje legitimne predstavnike u državnim institucijama kako bi ih na taj način naterali da “rade svoj posao”, odnosno da nameću protivustavne i protivzakonite odluke drugom entitetu. Nemogućnost izdavanja matičnih brojeva novorođenim bebama u Federaciji BiH poslednjih meseci kulminiralo je nemogućnošću roditelja jedne bolesne bebe da je odvedu na lečenje u Nemačku. Regionalne i svetske televizije su se utrkivale u tome ko će preneti više informacija sa demonstracija iz Sarajeva, a podršci demonstrantima su se pridružuju i javne ličnosti iz regiona – političari, muzičari, i naravno nezaobilazna beogradska grupa glumaca koja iz nekog samo njima znanog razloga obožava da se bavi politikom i to obavezno na štetu sopstvenog naroda, prava i pravde. Sveopšta histerija nastala zbog nesposobnosti i protivzakonitog delovanja federalnih vlasti kulminirala je tragičnom smrću bebe u Beogradu koja je sa roditeljima nekoliko sati čekala na granici usled nedostatka neophodnih dokumenata. Uprkos naporima beogradskih lekara da bebi spasu život i protivzakonite ali ljudske odluke granične policije da bebu i njene roditelje pusti u Srbiju bez dokumenata za prelazak granice, došlo je do kulminacije nezadovoljstva u Sarajevu.

O čemu se tačno radi?

Jedinstveni matični broj građana se sastoji od trinaest cifara koje

JMBG - od administrativnog do ključnog političkog pitanja

označavaju nekoliko bitnih elemenata. On sadrži dva broja koja čine datum rođenja, dva koja čine mesec rođenja, tri koja čine godinu rođenja, dva koja čine oznaku registracionog područja, tri koja čine oznaku pola i na kraju jedan kontrolni broj (struktura broja je DD-MM-GGG-RR-PPP-K). Problem zbog koga je trivijalno pitanje kakvo je  pitanje jedinstvenog matičnog broja postalo nezaobilazna tema u medijima prethodnih nedelja je broj koji označava registraciono područje (RR). Naime, političko rukovodstvo Republike Srpske želi da RS bude jedinstveno registraciono područje i da samim tim ima sopstveni registracioni broj. Sa druge strane, rukovodstvo drugog entiteta – Federacije Bih želi da čitavu Bosnu i Hercegovinu podeli na regije nezavisno od entitetske linije razdvajanja i suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi RS. Tako bi na primer deca rođena u Nevesinju u istočnoj Hercegovini bila registrovana u regiji grada Mostara, a deca rođena u Bijeljini u regiji Tuzle, iako su ova dva grada u drugom entitetu i nemaju nikave veze sa mestima u RS. Takođe, Bošnjaci žele da se registraciona područja kakva su oni zamislili poklapaju sa predratnim opštinama u BiH koje više ne postoje u tom obliku, kao i njihovim nazivima pre građanskog rata. Takve želje rukovodstva Federacije BiH su ne samo protivne svakoj zdravoj logici, već su i protivzakonite i protivustavne, ako Ustav i zakoni uopšte nešto i znače u toj državi. Cilj takvog definisanja registracionih područja je da se po matičnom broju ne zna da li je neko rođen u Federaciji BiH ili Republici Srpskoj, entitetima koji imaju ozbiljne elemente državnosti i čije je postojanje utemeljeno Ustavom Bosne i Hercegovine.

Na čijoj je strani pravo?

Pravo je ovoga puta, kao i mnogo puta ranije, na strani Republike Srpske. Postoji nekoliko tačaka na kojima se temelji čvrst stav rukovodstva u Banjoj Luci. Uporišne tačke njihovog stava su Ustav Bosne i Hercegovine koji je integralni deo Dejtonskog mirovnog sporazuma, zatim Ustav Republike Srpske, i na kraju Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srpske.

Ustavom Bosne i Hercegovine su nadležnosti centralne vlasti BiH u Sarajevu taksativno nabrojane. Član 3. stav 1. Ustava Bosne i Hercegovine kao nadležnosti institucija BiH navodi spoljnu politiku, spoljnotrgovinsku politiku, carinsku politiku, monetarnu politiku, finansiranje institucija BiH, pitanja imigracije, izbeglica i azila, kontrola vazdušnog saobraćaja, regulisanje međuentitetskog transporta, funkcionisanje zajedničkih međunarodnih komunikacija, i odnosi sa Interpolom i regulacija krivičnih propisa. Član 3. stav 3. Ustava BiH takođe predviđa da funkcije vlade koje nisu izričito nabrojane u Ustavu spadaju u nadležnost entiteta. Dodatne nadležnosti nivou centralne vlasti BiH se mogu preneti sa entitetskog nivoa samo u slučaju saglasnosti oba entiteta. Međutim, od stupanja na snagu Dejtonskog sporazuma do danas je broj nadležnosti BiH povećan sa nabrojanih 10  na 83, uz  pristanak RS ili bez njega, nametanjem od strane Kancelarije visokog predstavnika za BiH (OHR). Kao što se vidi iz priloženog, Ustav BiH ne predviđa nadležnost centralne vlasti da uredi oblast izdavanja ličnih dokumenata i samim tim jedinstvenog matičnog broja građana. Prema tome, Republika Srpska na to ne mora da pristane. Ustav Republike Srpske u članu 3. ponavlja kvalifikaciju iz Dejtonskog sporazuma da RS pripadaju sve državne funkcije i nadležnosti osim onih koji su Ustavom BiH izričito prenesene na njene institucije. U članu 5. se navodi na čemu se sve temelji ustavno uređenje RS, gde se između ostalog navodi i lokalna samouprava. U članu 68. se navodi šta RS “uređuje i obezbeđuje”, a  pod tačkom dva su navedeni odbrana i bezbednost. O bezbednosti kao i u svakoj državi brine Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje se ujedno bavi i izdavanjem ličnih dokumenata, i samim tim i matičnih brojeva. Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srpske uređuje postojanje jedinica lokalne samouprave u RS, njihove nazive, teritoriju, način njihovog funkcionisanja, njihove poslove, organe, imovinu, finansiranje itd. U skladu sa zakonom se teritorije lokalnih samouprava u RS poklapaju sa entitetskom granicom. Takođe, neke opštine su nakon ili u toku građanskog rata promenile svoje nazive. Tako je recimo Skender Vakuf postao Kneževo, Bosanska Dubica je promenila naziv u Kozarska Dubica, a Jakeš u Vukosavlje. Bošnjaci žele da jedinstvenim matičnim brojem građana za čitavu BiH zanemare nove nazive opština u RS usvojenih u skladu sa Zakonom, predviđenu teritorijalnu organizaciju RS i na taj način izigraju i Zakon o lokalnoj samoupravi RS i Ustav RS kao najviši pravni akt srpskog entiteta u BiH.

Šta je krajnji cilj?

Da je ovakva akcija koja obuhvata brutalnu propagandu i javna

Pravi cilj sarajevskih protesta je unitarizacija BiH

okupljanja nastala samoinicijativno mogu da veruju samo potpuni politički laici i apsolutni nepoznavaoci prilika u BiH. Ona je precizno isplanirana i vođena od strane bošnjačkih političara i njihovih pomagača iz inostranstva. Iza navodne podrške bebama u BiH stoje nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, u najvećoj meri od strane Sjedinjenih Američkih Država preko organizacije USAID. Najopasnije među organizacijama koje podržavaju ove proteste i zahteve za jedinstvenim JMBG-om za čitavu BiH su “Koalicija 1. mart” čiji je lider Emir Suljagić Republiku Srpsku uporedio sa Vermahtom i otvoreno pozvao na “oslobađanje okupiranih teritorija”, kao i “Antidejton grupa” i “Pokret za Republiku BiH” koje otvoreno pozivaju na rušenje ustavnog poretka BiH zasnovanog na Dejtonskom mirovnom sporazumu. Skupovima koji se već tradicionalno održavaju ispred zgrade institucija BiH u Sarajevu pridružili su se i mnogi dobronamerni ali neinformisani građani tog grada i drugih gradova u BiH koji ne znaju prave namere bošnjačkih političara. Cilj ovog “događanja naroda” u BiH je blokada institucija BiH čije se sedište nalazi u Sarajevu kako bi se srpski predstavnici otpužili za opstrukciju, kao i izazivanje intervencije međunarodnog faktora u BiH igranjem na kartu patnji građana Federacije BiH prouzrokovanih navodnom nemogućnošću ostvarivanja njihovih osnovnih prava. Tada bi kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) oličena u Valentinu Incku preko tzv. bonskih ovlašćenja nametnula zakon kakav Bošnjaci žele. Donošenjem takvog zakona bi se načinio još jedan korak ka dodatnoj unitarizaciji BiH mimo Dejtonskih propisa, pozivanjem na nekakav samo bošnjacima znan “duh dejtona”. Pretnje i uvrede koje ovih dana stižu na račun Republike Srpske i njenog naroda od strane pomenutih organizacija i političara samo potvrđuju prave namere bošnjačkih političkih stranaka.

Šta i kako dalje?

Za one koji nisu dovoljno upućeni u dešavanja u susednoj državi poslednjih dvadesetak godina treba reći da se istorija u ovom slučaju ponavlja. Ništa novo nije u tome da bošnjačka samoproklamovana politička elita u Sarajevu teži da silom unitarizuje BiH i time je veoma uspešno vodi u raspad, što može imati nesagledive posledice po čitav region. Ništa novo nije ni u tome da su bošnjački političari u Sarajevu spremni da žrtvuju čak i sopstvene građane i da gaze po njihovim interesima zarad ostvarivanja sopstvenih političkih ciljeva. Oni Dejtonski mirovni sporazum posmatraju kao privremeno rešenje i nužno zlo, kao prepreku koju treba preskočiti na putu unitarne i krajnje centralizovane BiH koja bi počivala na islamskim načelima. To nas u Srbiji i Republici Srpskoj ne treba da zanima. Ukoliko žele matične brojeve za svoju decu neka donesu zakon na nivou Federacije BiH u skladu sa sopstvenim Ustavom i zakonima, ukoliko to ne žele neka se suoče sa posledicama. Republika Srpska ima sopstvene matične brojeve koji se izdaju u skladu sa zakonima i odlukama njenih organa državne uprave. Izvor problema je, ko i obično kada je u pitanju nefunkcionisanje institucija BiH, entitet Federacija BiH koji je potpuno neodrživ, sa nepotrebno glomaznim državnim aparatom, komplikovanim procedurama i pored toga, potpuno nerealnim i neodgovornim političarima. Zvanična Banja Luka u ovom slučaju ne sme da popusti ni za milimetar i dozvoli dalje rušenje njene ustavne pozicije. Ukoliko zakon kakav bošnjačke političke stranke žele bude po ko zna koji put nametnut tzv. bonskim ovlašćenjima, moraju se razmotriti druge mere kojima bi prava srpskog naroda u BiH mogla da budu zaštićena pre nego što bude prekasno.