Auto - put "Ibrahim Rugova" - kičma velike Albanije

Uvod

Velika Albanija nastaje pred našim očima, to je sasvim jasno bilo kom iole ozbiljnom političkom analitičaru ali i potpunim laicima. Kičmu njenog ekonomskog razvoja predstavljaće veliki projekat izgradnje novog auto – puta od Merdara na administrativnoj liniji do Drača u Albaniji. Dok se u Srbiji već godinama u stručnoj i onoj manje stručnoj javnosti vode polemike o takozvanim brzim prugama Srbije, auto - putevima kojima bi naša zemlja bila premrežena, tunelu ispod Fruške Gore i o drugim megaprojektima saobraćajne infrastrukture, u nekim zemljama se takvi projekti sprovode u delo bez prevelike medijske pompe. To, međutim, ne bi bilo ni malo čudno da država o kojoj govorim i dan danas u našoj zemlji ne predstavlja predmet podsmeha o kojoj god sferi društvenog i političkog života da je reč. Ono što je do pre samo desetak godina delovalo kao naučna fantastika, pred našim očima postaje realnost.

Infrastruktura u službi geopolitike – auto put Merdare – Tirana - Drač

Albanski auto - put vrhunskog kvaliteta. Za neke možda zvuči kao

Novi auto - put je kičma ekonomskog razvoja Albanije

oksimoron ili dobra šala, ali za kosmetske i Albance u Albaniji to polako ali sigurno postaje realnost. Kvalitet zapadnoevropskih auto - puteva nikada nije bio upitan. Poslednjih decenija su Slovenija i Hrvatska izgradile stotine kilometara najmodernijih auto - puteva, često ocenjivanih bolje i od čuvenih nemačkih autobanova ili italijanskih autostrada. Ali auto - putevi na teritorijama naseljenim Albancima su našoj javnosti i medijima gotovo potpuna nepoznanica. Godine ratova i netrpeljivosti, višedecenijske samoizolacije režima u Tirani i kulturne barijere između naših naroda skrenule su fokus našeg interesovanja na druge delove balkanskog regiona. Za to vreme, Albanci su pored političkih shvatili i svoje ekonomske prioritete i neumorno rade na njihovom ostvarenju. Među tim prioritetima jedno od ključnih mesta bez sumnje zauzima auto – put koji povezuje Kosovo i Metohiju i severne delove Albanije sa Jadranskim morem.

Auto-put Merdare – Tirana – Drač predstavlja projekat koji je od suštinskog geopolitičkog i ekonomskog značaja za sve Albance i ideju velike ili “prirodne” Albanije. Na Kosovu i Metohiji ga zovu “Nacionalni auto – put Ibrahim Rugova”, po lideru kosmetskih albanaca iz doba konflikta 1999. godine. Albanski premijer Sali Beriša ga je nazvao auto - putem “nade, poverenja, mira, stabilnosti i integracija u čitavom regionu”. Kada u potpunosti bude gotov, ovaj mega projekat saobraćajne infrastrukture će povezati gradove Drač, Tiranu, Kukeš, Elbasan, Đakovicu, Orahovac, Prizren, Prištinu i mnoge druge gradove u Albaniji i na Kosovu i Metohiji. Ideja za izgradnjom ovakvog projekta se javila krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, kada je mogućnost proglašenja

Najteža deonica koridora - Rešen - Kalimaš

nezavisnosti Kosova još uvek bila maglovita, a potencijalno ujedinjenje albanskih teritorija samo teorija. Maglovitu i tada nerealnu ideju prvi je u javnost izneo socijalistički premijer Pandeli Majko 2001 godine. Izgradnja je počela 2006. godine, nakon mnogobrojnih problema koji su nastali nakon odbijanja administracije premijera Salija Beriše da poštuje ugovor potpisan između prethodne socijalističke vlade Fatosa Nanoa i austrijske kompanije “Štrabag”. Izgradnja auto - puta između Prištine i Tirane je podeljena na tri deonice. Najteža deonica na čitavom auto-putu od Merdara do Jadranskog mora je deonica Rešen – Kalimaš, koja se nalazi u najnepristupačnijem delu severne Albanije. Ovaj segment auto-puta dugačak je 61 kilometar i mnoštvom tunela (jedan je dugačak čak 5,6 kilometara) i sa čak 27 mostova premošćuje ovaj izuzetno krševit i nepristupačn teren. Ovu deonicu u potpunosti finansira vlada Albanije. Za drugu veoma komplikovanu deonicu između granice sa Srbijom i Kukeša sredstva je obezbedila Islamska banka, a deonicu od mesta Rešen do Milota iz svojih sredstava finansira Svetska banka. Projekat izgradnje auto – puta predstavlja najveći građevinski poduhvat ikada izveden u Albaniji i jedan od najvećih u

Zajednički interes Prištine, Tirane i Vašingtona - novi auto put

istoriji Balkana. Početna procena vrednosti ovog projekta je iznosila 600 miliona evra, ali je već sada jasno da će ta suma biti drastično premašena. Trenutno se vrednost procenjuje na 1,2 milijarde evra, ali po svoj prilici ni ova ogromna svota neće biti konačna. Ovakav razvoj događaja, probijanje procene neophodnih sredstava i mnogobrojne malverzacije koje prate izgradnju auto-puta od samog početka navele su neke albanske političare da ga nazovu “auto - put korupcije”. Međutim, uprkos svim nedostacima i poteškoćama sa kojima se projekat suočavao, on napreduje izuzetno brzo i najvećim delom je već završen, čime je vreme potrebno da se iz Prištine stigne do Tirane prepolovljeno.

Izuzetno predano se radi i na severnoj strani Prokletija. Auto -

Postojeći i budući saobraćajni koridori na Kosmetu

puteve na teritoriji Kosova i Metohije u najvećem delu gradi i finansira američko - turski konzorcijum “Behtel – Enka”, inače veoma blizak republikanskoj administraciji bivšeg predsednika Sjedinjenih Država Džordža Buša Mlađeg. Prva izgrađena deonica auto-puta Prizren – Morina, duga 38 kilometara, otvorena je u novembru 2011. godine u prisustvu samoproklamovanog premijera i ratnog zločinca Hašima Tačija, Atifete Jahjage, predsednika vlade Albanije Salija Beriše, kao i nekih američkih kongresmena. Od tada su samoproklamovane prištinske vlasti izgradile gotovo 100 kilometara auto - puta vrhunskog kvaliteta, kojih bi se postidele i neuporedivo razvijenije države. Dužina čitavog auto – puta na Kosovu i Metohiji, od Merdara do Vrbnice na granici sa Albanijom, iznosiće 118 kilometara, a procenjuje se da će koštati oko 700 miliona evra, odnosno 25 posto bruto društvenog proizvoda koji se ostvari na teritoriji Kosova i Metohije. Zanimljivo je spomenuti činjenicu da je u sklopu projekta novog auto – puta predviđen čitav sistem obilaznica oko Prištine, koji se u potpunosti poklapa sa srpskim enklavama na tom prostoru i očigledno ima za cilj da ih odatle eliminiše. Prištinski političari izgradnju obilaznice baš na mestu sadašnjih srpskih enklava objašnjavaju potrebom da se smanje velike saobraćajne gužve u Prištini, kao i da se na bolji način poveže aerodrom sa auto - putem i gradom. Slučajno ili ne, prosudite sami. Završetak radova na ovom projektu se očekuje krajem ove ili početkom naredne godine. Ako imamo u vidu nezaposlenost koja na Kosmetu dostiže gotovo 50 procenata, potpuno ruiniranu ekonomiju koja zavisi od doznaka iz inostranstva i ilegalnih transakcija kao i vreme ekonomske krize, to predstavlja veliku sramotu za vlasti u Srbiji koje očigledno nisu sposobne da sagrade ni par desetina kilometara auto puteva godišnje. Srpskim vlastima su stranački interes i sujeta uvek bili iznad nacionalnog interesa, pa su zbog toga raskidane koncesije na štetu Srbije, nestajao novac namenjen za vitalne saobraćajne koridore kroz našu zemlju, strani investitori nas izbegavaju u širokom luku, a naši građani voze katastrofalno lošim i opasnim putevima. 

31. maja 2009. godine je otvoren tunel u Prokletijama koji spaja

Tači i Beriša na svečanom otvaranju tunela u Prokletijama

auto – put u Metohiji sa onim na teritoriji Albanije. Prilikom otvaranja su se na sredini tunela srdačno pozdravili Hašim Tači i Sali Beriša i obeležili ovaj momenat od izuzetnog simboličnog značaja. Beriša je tunel nazvao “tunelom ujedinjenja nacije” Dok Albanci probijaju planinske vrleti auto - putem, naše vlasti imaju različita infantilna opravdanja za sramotne rezultate izgradnje puta kroz vojvođansku ravnicu. Trenutak kada je postalo jasno da se može napraviti moderan auto - put kroz planinske vrleti severne Albanije, relativno nepristupačni brdski teren Metohije i Drenice, uz veoma oskudna finansijska sredstva i ogromne teškoće u gotovo potpuno kriminalizovanom okruženju, jeste trenutak kada bismo svi trebali da se zapitamo u čijem zapravo interesu radi naša politička elita i šta je njen krajnji cilj, kada nije u stanju da ni neuporedivo jednostavnije projekte od ovoga izvede do kraja. U geopolitičkom smislu, planinski venac Prokletije predstavljao je veliku prirodnu prepreku planu proklamovanom još prvom Prizrenskom ligom. Sada se ispod tog velikog planinskog venca i kroz njega vozi brzinom od 130 kilometara na sat u četiri saobraćajne trake, što pruža do sada neslućene mogućnosti ekonomskog razvoja, razvoja turizma i uopšte komunikacije između teritorija naseljenih Albancima.

Pored svih ovih prednosti koje Albancima ovaj projekat donosi na svim poljima, on je od izuzetnog značaja i njihovim saveznicima i finansijerima – Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, velika američka baza “Bondstil” u blizini Uroševca nalazi se daleko od važnih evropskih koridora i auto - puteva. To je do sada otežavalo eventualno transportovanje krupne mehanizacije, vojnih vozila i slično. Zahvaljujući novom auto - putu to postaje prošlost, a pripadnicima američkih snaga koji borave u Bondstilu transport do drugih delova planete je drastično olakšan pristupom luci Drač na Jadranskom moru u koju pristaju brodovi njihove ratne mornarice. Ovakav razvoj događaja samo potvrđuje trajno strateško oprededeljenje Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika da i u budućnosti kroje geostratešku sudbinu regiona Balkana – na našu štetu, razume se. Kada se izgradi koridor koji je uveliko u planu, koji bi trebao da se prostire preko teritorije Kosova i Metohije pravcem istok – zapad, novi auto – put Priština – Tirana će biti povezan i sa koridorom 11 koji je u izgradnji, a koji će spajati Temišvar i Beograd sa lukom Bar u Crnoj Gori. Ukoliko se pogleda mapa balkanskih teritorija koje su uključene u projekat velike ili “prirodne” Albanije, to ni malo ne čudi. Neka se pripremi Crna Gora.

Zaključak

Velikoalbanski državni projekat se očigledno priprema veoma ozbiljno i na svim poljima. Koliko se pažnje posvećuje stvaranju budućeg državnog entiteta na Balkanu i u kojoj meri se on detaljno i strateški planira, najbolje se vidi na primeru infrastrukture koja je u nastajanju na tim prostorima. Kada imamo u vidu ko je finansira, njenu namenu i njenu strukturu na terenu, postaje kristalno jasna njena ključna svrha – lakše objedinjavanje balkanskih teritorija naseljenih etničkim Albancima, premošćavanje Prokletija kao velike prirodne prepreke između Metohije i Albanije, drastično povećanje broja turista iz zapadne i centralne Evrope na albanskoj obali, bolje povezivanje američke baze “Bondstil” kod Uroševca sa lukom Drač na jadranskoj obali, i na kraju, povezivanje buduće velike Albanije sa međunarodnim koridorima 10 koji prolaze kroz Srbiju i Crnu Goru. San da se iz Prištine stigne na Jadransko more za manje od dva sata u velikoj meri je već realnost. Albanski orao se uspravio i gazi sve oko sebe. Pitanje je samo da li će okolni narodi to samo bespomoćno da gledaju ili će naći zajedničko rešenje i suprotstaviti se toj opasnoj ideji dok ne bude prekasno. Zaključak je porazan ali veoma jednostavan – dok se mi podsmevamo, neko predano radi i u razvoju će nas preteći u punoj brzini ako se u najkraćem mogućem roku ne prizovemo pameti.