"Air Serbia" - investicioni promašaj ili istorijska šansa?

Uvod

Srbija je napokon dobila svoju avio-kompaniju. U nizu javnih preduzeća koja su decenijama gubitaši i predstavljaju rupu bez dna za novac poreskih obveznika, zaista je teško naći neko koje je bilo posebno loše. Na crnoj listi najvećih gubitaša uvek se nalazio sada već bivši nacionalni avio prevoznik “JAT Airways”. Stotine miliona evra koje su ubrizgavane kako bi se ovo preduzeće održalo u životu nisu donele ništa dobro. Uprkos monopolu na nekim veoma frekventnim linijama, državnim subvencijama i mnogobrojnim drugim povlasticama, nacionalni avio prevoznik je zahvaljujući upravljanju od strane nestručnih partijskih kadrova i malverzacijama tipičnim za naša preduzeća u državnom vlasništvu doveden do ivice propasti. Novoj Vladi nije ostavljeno previše izbora – ili će se ići u potpuno restruktuiranje kompanije, ili će se ona urušiti usled nedostatka sredstava. Status quo više nije bio moguć, pa je po hitnom postupku bilo neophodno naći održivo rešenje. Da li je izabrani put ispravan i kuda će nas ovakvo rešenje odvesti?

Er Srbija – potencijalni regionalni lider u avio saobraćaju i neutemeljene kritike

Mentalitet našeg naroda je takav da smo večito nezadovoljni i teško izgovaramo pohvale za bilo šta što je dobro urađeno, posebno ukoliko se to tiče politike i političara. Međutim, moje duboko

Partnerstvo za budućnost - "Etihad" i "Air Serbia"

uverenje je da priznanje za nešto što je dobro urađeno treba odati, pa makar se i ne slagali sa nekim višim načelima političkih stranaka koje u tom trenutku čine vlast. U ideološka pitanja i pitanja visoke državne politike ovoga puta neću da ulazim. Tema je nova srpska avio-kompanija i konkretni i merljivi rezultati koji su postignuti ili će biti postignuti u oblasti srpskog avio saobraćaja, i samo ću se na tome zadržati. Da li je pronalaženjem strateškog partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata napravljen pun pogodak i postavljena dobra osnova da postanemo regionalno vazduhoplovno čvorište i dobijemo daleko bolji kvalitet usluge, ili je ova investicija potpuni promašaj kako tvrde neki opozicioni krugovi, deo javnosti i pojedini mediji?

Sporazum o osnivanju nove avio-kompanije, odnosno prodaji 49 procenata kompanije “JAT Airways” kompaniji “Etihad Airways” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisan je u avgustu ove godine između Vlade Republike Srbije i arapskih partnera. Sporazum koji je postignut predviđa da Vlada Srbije izmiri prethodno napravljena dugovanja ovog preduzeća i da zadrži kontrolni paket akcija u iznosu od 51 procenata, dok se kompanija “Etihad” obavezala da u narednih nekoliko godina u potpunosti obnovi flotu našeg avio prevoznika, kao i da od njega stvori profitabilnu avio kompaniju i potpuno novi brend. Avioni u veoma lošem stanju koji su stari više decenija, veoma skučeni i neudobni za duže letove, gotovo svakodnevna kašnjenja, otkazivanja letova, nekvalitetna hrana, neljubazno osoblje – samo su neke od karakteristika koje su “krasile” nekadašnjeg avio prevoznika. Pored toga se usled nedostatka novca moralo štedeti na svemu, pa avioni “JAT-a” nisu imali ozbiljnijih problema samo pukom srećom. Dakle, pored stotina miliona evra bačenih ni za šta, imali smo očajan kvalitet usluge i izazivali smo podsmeh na svetskim aerodromima. Za razliku od dosadašnjeg stanja, postignutim sporazumom imamo istorijsku šansu da u saradnji sa strateškim partnerima napokon stvorimo profitabilnu i reprezentativnu avio kompaniju, još jedan naš brend koji će nas adekvatno predstavljati u svetu i ujedno puniti naš osiromašeni budžet. Međutim, uprkos jasnim prednostima koje stičemo novim avio prevoznikom, u javnost su isplivale mnogobrojne kritike onih kojima sporazum između Vlade Srbije i partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nije po volji, iz različitih razloga. Šta konkretno mnogobrojni kritičari zameraju novoj kompaniji i koliko su te kritike utemeljene?

Veoma često se mogu čuti kritike da je država sporazumom sa “Etihadom” preuzela dug nekadašnjeg “JAT-a” na sebe. Precizno utvrđivanje duga nekadašnje avio kompanije tek predstoji, a biće kristalno jasan kada bude poznat bilans poslovanja svih javnih preduzeća u prethodnom periodu. Ono što je sigurno jesu stotine miliona evra koje su bukvalno bacane u vetar kako bi se propala kompanija održala na “veštačkom disanju”. Ovakvim neodgovornim ponašanjem svojstvenom srpskim javnim preduzećima postignut je izuzetno negativan rezultat, napravljen je astronomski dug, a računi ubrzo stižu na naplatu. Stoga nisam siguran kako je moguće racionalnim rasuđivanjem doći do zaključka da smo mi sopstveni dug nekakvim ugovorom preuzeli na sebe, i očekivati da će bilo koja kompanija koja je ovde zbog profita preuzeti na sebe dug naših korumpiranih političkih elita koje smo sami izabrali. Potpuno je apsurdno očekivati da neko, ma ko to bio, preuzme dug koji smo mi našom bahatošću, neodgovornošću i neznanjem napravili. To ne bi uradili ni naši prijatelji, a kamoli naši poslovni partneri. 

Druga kritika dolazi od krugova kojima se ne dopada činjenica da je sporazum sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata napravljen uz pomoć ličnog poznanstva prvog potpredsednika vlade Srbije Aleksandra Vučića i prestolonaslednika Mohameda Bin Zajeda Al Nahijana. Da bi se shvatilo da takva kritika nema nikakvog smisla potrebno je znati da ne funkcioniše čitav svet po istim zapadnim principima, gde se između različitih strana uspostavlja strogo poslovni odnos. Ekonomski i politički odnosi sa arapskim svetom zahtevaju lično poznanstvo, veze, preporuke i poverenje između ključnih ekonomskih i političkih aktera, a Ujedinjeni Arapski Emirati nisu demokratska zemlja po zapadnim aršinima pa ih je stoga besmisleno na taj način posmatrati. Upravo takav, lični i prijateljski kontakt je uspostavljen između potpredsednika Vlade Srbije i prestolonaslednika Al Nahijana. To je za svaku pohvalu, a najbolja potvrda toga je što ovo partnerstvo i prijateljstvo već daje izuzetne rezultate.

Treća kritika dolazi iz jugonostalgičarskih i populističkih krugova koji ne mogu da prežale nekadašnju državu, a samim tim ni firme koje su decenijama više ili manje uspešno poslovale pod njenim imenom. Kritičari promene naziva našeg nacionalnog avio prevoznika se pozivaju na istoriju i tradiciju, kao i na brend koji je “JAT” svojevremeno predstavljao. Obično se iza ovakve kritike kriju određene interesne grupe koje žele da očuvaju postojeće stanje – nerad, neznanje, korupciju, kao i stečene privilegije u prethodnim decenijama. Krajnje je vreme da ljudi koji smatraju da je ovo osnov za kritiku napokon shvate nekoliko stvari – više ne živimo u Jugoslaviji nego u Srbiji, a ovo nije socijalistička uranilovka već država tržišne ekonomije koja ima ozbiljnu nameru da pokrene svoj ekonomski razvoj sa mrtve tačke. Oni koji u imenu nacionalne avio kompanije sa jugoslovenskim predznakom vide srpsku tradiciju jednostavno nisu potrebna dodatna pojašnjenja.

Na kraju, ono što je posebno neshvatljivo racionalnoj osobi jeste ponašanje pojedinih opozicionih stranaka i kritike koje su one uputile na račun nove avio kompanije. Bez ikakvih smislenih i racionalnih argumenata deo opozicije osuo je paljbu po novoformiranoj kompaniji. U nedostatku sopstvenih rezultata i u katastrofalnoj situaciji u koju su doveli zemlju svojom bahatom višegodišnjom vladavinom, ne preostaje im ništa drugo nego da javnosti plasiraju dezinformacije u nadi da će sakupiti neke političke poene. U tome je prethodnih dana i nedelja prednjačio član predsedništva Demokratske stranke Vladimir Todorić, koji je na društvenim mrežama likovao nad navodnom mogućnošću da kompaniji “Air Serbia” budu onemogućeni letovi na određene destinacije zbog nedostatka potrebnih dozvola. Todorićev istup je nejasan i suprotan svakoj logici, a težini ovakvoj nepromišljenosti dodatno daje na značaju činjenica da je Todorić potpredsednik trenutno najveće opozicione stranke.

Novi srpski brend – “raskid sa tradicijom” ili dobar marketinški potez?

Nakon objavljivanja makete aviona koja je prikazala kako će ubuduće izgledati avioni srpskog nacionalnog avio prevoznika, javnost je imala mnogo komentara. Komentari su, svojstveno našem mentalitetu, pretežno bili negativne prirode. Kako nisam nikakav

Novi brend koji će nas predstavljati na svetskim aerodromima

stručnjak za dizajn, posebno ne za dizajn velikih brendova, samo mogu da iznesem svoje skromno laičko mišljenje – meni se dopada. Takođe su postavljana pitanja zbog čega nacionalna avio-kompanija ne nosi državni grb? Odgovor je veoma jasan – pronađite jednu iole ozbiljniju nacionalnu avio-kompaniju koja ima državni grb u sklopu dizajna aviona. Među kompanijama koje beleže velike profite, milione prevezenih putnika i stotine poletanja dnevno širom planete,  nećete ih naći. Uostalom, da li bi jedna od najboljih avio kompanija na planeti sebi dozvolila da njeni avioni ili avioni njihovih strateških partnera ne budu dizajnirani na najprofesionalniji mogući način i u skladu sa pravilima struke? Siguran sam da ne. Država Srbija poseduje većinski paket akcija kompanije, ali ne treba smetnuti s uma da će njome narednih nekoliko godina upravljati strani menadžment, koji osim tekućih operativnih poslova donosi i marketinške odluke. A u modernom biznisu se marketinški propusti ne praštaju.

Sledeći problem je nastao povodom davanja imena avionima. Prvi avion je dobio ime po najvećem srpskom sportisti svih vremena, Novaku Đokoviću. “Air Serbia” će imati ukupno 14 novih aviona, i planira se da svaki dobije ime po nekoj savremenoj ličnosti koja je ostvarila izuzetan doprinos našoj državi. U javnosti se prethodnih dana mogle čuti mnogobrojne kritike na račun davanja imena avionima. Takve kritike proizilaze iz elementarne neinformisanosti i neznanja. U najbližem zapadnom susedstvu, u Hrvatskoj, imena nekim avionima davana su po regionima Hrvatske, pa se tako vazduhoplovi zovu “Dalmacija”, “Slavonija” itd. Možda bi bilo bolje rešenje da se menadžment naše aviokompanije poslužio sličnim primerom, ali je svakako originalno i jedinstveno rešenje za koje su se odlučili.

Ono što je svakako jedan od najpozitivnijih pomaka kada je naš novi brend u pitanju je činjenica da je konačno dobio ime koje mu pripada – ime svoje države. Dve decenije je nosio ime zemlje koja više ne postoji i time izazivao zabunu na svetskim aerodromima. Avio kompanija pod imenom države koja je odavno na smetlištu istorije je zbunjivala potencijalne putnike i kod njih izazivala podsmeh, umesto da nas promoviše u najboljem mogućem svetlu. Zašto je bilo potrebno da nakon gotovo dve i po decenije od raspada SFRJ naša kompanija nosi ime “JAT”, i zbog čega nije stvoren novi brend pod imenom Srbije kada je ime kompanije već menjano u “JAT Airways” 2003. godine? Takođe ostaje nejasno kako je moguće da nama trebaju arapski investitori da bi nas naučili kako naša kompanija treba da se zove i izgleda? Nije bio neophodan veliki intelektualni napor da smo se toga setili sami, mada je ovo posebna tema i sigurno zaslužuje detaljnu socio – psihološku analizu.

Er Srbija i konkurencija – regionalna dominacija ili početna uzdržanost?

Vest o osnivanju novog srpskog vazduhoplovnog giganta nije prošla nezapaženo ni u regionalnim medijima. O tome svedoči i nedavno objavljeni tekst na najčitanijem regionalnom portalu index.hr koji govori o opasnosti koju Er Srbija predstavlja za konkurente u regionu, a koji su preneli mnogi štampani i internet mediji. Ko su naši konkurenti i imaju li razloga za strah od novonastale

Konkurencija ima razloga za strah - novi Airbus A319

konkurencije? To su pre svega nacionalne avio kompanije država bivše Jugoslavije, a u bliskoj budućnosti i avio kompanije ostalih većih zemalja Balkana. Postoje dva osnovana razloga za strah naših konkurenata na Balkanu. Prvi je injekcija koju “Air Serbia” dobija u vidu novog vrhunskog menadžmenta, novih aviona i uopšte novog imidža, koje oni ne mogu da očekuju u bliskoj budućnosti. Drugi razlog su veoma slični problemi onima koje je imao “JAT”, a koji imaju i naši neposredni konkurentni – nedostatak sredstava, loš menadžment, političko upravljanje, zastarela flota itd. Najavljene znatno niže cene povratnih karata, letovi ka novim destinacijama poput Abu Dabija, Banje Luke, Bukurešta, Praga i Ljubljane, neuporedivo bolji kvalitet usluge, povezanost sa više desetina najfrekventnijih destinacija, sasvim su dovoljni razlozi koji uteruju strah u kosti našim regionalnim konkurentima.

Pored svih ovih prednosti, aerodromu “Nikola Tesla” se predviđa da će ove zime povećati promet za čak 38 procenata, sa tendencijom daljeg rasta do letnje sezone. Ako je suditi po novom početku, kao i činjenici da je beogradski aerodrom 2. avgusta ove godine oborio istorijski rekord po broju putnika u jednom danu, naš aerodrom će veoma brzo vratiti centralno mesto u regionu koje mu pripada i koje je nekada suvereno držao, a koje mu je tokom ratova i sankcija devedesetih godina mudro preuzela Budimpešta. Ako imamo u vidu da je pre samo nekoliko dana u Dubajiu otvoren novi aerodrom “Al Maktum” koji će do kraja decenije imati najveći promet na svetu, onda je sasvim jasno da je sporazumom između države Srbije i “Etihada” i stvaranjem nove avio kompanije “Air Serbia” sebi rezervisala mesto među najznačajnijim evropskim avio kompanijama u budućnosti, a beogradskom aerodromu jedno od vodećih mesta na Balkanskom poluostrvu.

Koliki je uspeh postignut svedoči i činjenica da već nekoliko država bivše Jugoslavije traži strateške partnere za svoje prevoznike, za sada potpuno bezuspešno. Među njima prednjači “Croatia Airlines“, međutim niko za sada nije pokazao interesovanje za avio prevoznika susedne države i jednog od najvećih konkurenata našoj kompaniji „Air Serbia“. Takođe je potrebno spomenuti političko rukovodstvo Federacije Bosne i Hercegovine, čije funkcionere posebno boli činjenica da oni nisu ti koji su uspeli da privuku ni jednu investiciju ovakvog obima, posebno zbog činjenice da vladarska porodica Al Nahijan radije sarađuje sa Srbima, bez obzira na religijsku bliskost na koju se Bošnjaci toliko pozivaju. S obzirom na izuzetno lošu ekonomsku situaciju, budžetske deficite država Balkana, zastarele vazduhoplove i nekompetentan menadžment, regionalne avio-kompanije i aerodromi itekako imaju razloga da strahuju kako od novostvorene kompanije “Air Serbia”, tako i od aerodroma “Nikola Tesla”.

Zaključak

Novi srpski avio prevoznik imaće zavidan spoj izuzetno profesionalnog menadžmenta svetskog renomea, najsavremenije i najudobnije avione, potpuno nov brend koji će našu zemlju predstavljati u najboljem svetlu na svetskim aerodromima, i nasleđenih prednosti nekadašnjeg “JAT-a”, kao što su veoma vredni slotovi na najfrekventnijim aerodromima i višedecenijsko iskustvo u izuzetno razgranatom međunarodnom saobraćaju. Od sada ćemo imati moćnu, respektabilnu, i nakon dugo godina aviokompaniju koja ne predstavlja crnu rupu u već dovoljno osiromašenom državnom budžetu, već mu na najbolji mogući način doprinosi. Zbog svega navedenog, mislim da je najveći deo kritika koje su upućene vlasti povodom nove aviokompanije jednostavno neutemeljen. Onima kojima ništa ne valja i koji ne priznaju nikakav uspeh, pa makar to bilo dobro za interese naroda i države, ne vredi ništa objašnjavati. Na kraju treba dati odgovor na ključno pitanje – da li je stvaranje nove avio kompanije i strateško partnerstvo sa Etihadom pravi potez? Siguran sam da jeste. 

Udoban let i vedro nebo “Air Serbia”!