Uvod
Dok
neke države grcaju u dugovima, neke imaju ozbiljne političke i identitetske probleme,
a neke potresaju građanski ratovi, ima zemalja koje kao da se ne nalaze na
našoj planeti. One beleže visok ekonomski rast čak i u uslovima najdublje
ekonomske krize, bave se razvojnim projektima od izuzetnog značaja za sve svoje
stanovnike i sigurnim korakom idu prema prosperitetu i stabilnosti. Najbolji
primer za takvu državu su Ujedinjeni Arapski Emirati. Ova bliskoistočna
zalivska zemlja je za samo par decenija prešla put od krajnje siromašne
pustinjske zemlje do jedne od ekonomski najmoćnijih država Azije i čitave
planete. Da li ova zemlja zasluge za svoj munjevit razvoj može pripisati
isključivo nafti, i sa kakvim se problemima ona suočava? Da li će Emirate stići
takozvano “resursno prokletstvo” ili će ova zemlja nastaviti da krupnim
koracima korača u bogatstvo i prosperitet?
Istorija
UAE – istorija uspeha i prosperiteta
Ova
veoma mlada zemlja Persijskog zaliva nezavisnost je dobila
1971. godine, do
kada je bila britanski protektorat. Kada je osam emirata steklo nezavisnost od
Velike Britanije pod čijom su kontrolom do tada bili, šest ih se odlučilo da
formiraju državu UAE, dok su se Katar i Bahrein odlučili da svoju sreću potraže
kao nezavisne države. Emirati koji danas čine UAE su ubedljivo najveći Abu Dabi
koji čini 87 posto teritorije ove države i u kome se nalazi istoimeni glavni
grad, zatim Dubai, Adžman, Fudžeira, Ras El Hajma, Šardža i Um Al Kajvejn. Od
osamdesetih godina prošlog veka UAE su strateški orijentisani u smeru Zapada,
sa SAD i Velikom Britanijom kao ključnim partnerima. Ovakva orijentacija je
ovoj zemlji i njenoj političkoj eliti omogućila mnoge beneficije - od
ekonomskih povlastica i pomoći, preko stabilnosti, sve do povlašćenog političkog
položaja i izbegavanja pogubnih posledica tzv. Arapskog proleća i ratnih
dešavanja na Bliskom Istoku u prethodnim decenijama. Politička i geostrateška stabilnost
je omogućila ovoj zemlji da sve svoje društvene snage i resurse usmeri ka
ekonomskom razvoju i krupnim koracima izađe iz dotadašnjeg siromaštva.
Ekonomsko čudo u pustinji |
UAE
imaju specifično društveno uređenje i politički sistem koji proizilaze iz
kombinacije kolonijalnog nasleđa, bliskoistočnog uticaja, viševekovne islamske
tradicije i modernih zapadnih političkih i pravnih tekovina. Politički sistem
se može najpreciznije okarakterisati kao apsolutistička monarhija sa dve
vladarske porodice na čelu – Al Maktum i Al Nahijan. Prema vertikalnoj podeli
vlasti zemlja je uređena kao federacija sa određenim nadležnostima na državnom
nivou i nadležnostima pojedinačnih Emirata. Prva decenija nezavisnosti UAE
protekla je u političkoj nestabilnosti i nadmetanju dva najmoćnija Emirata –
Abu Dabija i Dubajia oko institucionalizovane političke moći i stepena
centralizacije. 1979. godine je postignut sporazum između dve vladarske
porodice koji traje do današnjeg dana, a prema kome porodica Al Maktum (Dubai) po
naslednoj liniji poseduje pravo na funkciju upravljanja Vladom UAE, dok
porodica Al Nahijan (Abu Dabi) po istom principu imenuje šefa države. Trenutne
ključne političke ličnosti zemlje su šef države Kalifa Bin Zajed Al Nahijan i
šef Vlade Mohamed Bin Rašid Al Maktum.
Geopolitički
položaj UAE – središnja zemlja središnjeg dela planete
Sposobne
i samosvesne političke elite ne propuštaju da zapaze
geopolitički položaj
sopstvene države kao i da ga na najbolji mogući način iskoriste. Izuzetak
naravno nisu ni vladarske porodice Ujedinjenih Arapskih Emirata. Emirati su
veoma mala zemlja, manja od Srbije, ali zauzimaju geopolitički položaj od
suštinskog značaja ne samo za region Bliskog Istoka, već i za čitav svet.
Njihov položaj se temelji na nekoliko bitnih faktora – ova zemlja zauzima centralni
položaj na Bliskom Istoku koji je „raskrsnica“ planete, nalazi se u neposrednoj
blizini moreuza Ormuz između Persijskog i Omanskog zaliva kroz koji prolazi 20
procenata ukupne svetske nafte, poseduje izlaz na dva važna pomenuta zaliva, poseduje
ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa, a pritom je u priličnoj meri izolovana
od politički najnestabilnijeg dela Bliskog Istoka. Ako imamo u vidu ove
činjenice, dok god bude postojao svet kakav sada poznajemo, ovaj region će
ostati od strateškog značaja i kada nafte uveliko nestane, uprkos sumornim
prognozama mnogih ekonomskih i političkih analitičara. Najbolji primer kako
jedna ozbiljna država bez obzira na svoju veličinu i broj stanovnika koristi
svoj geopolitički položaj na mapi sveta je primer nedavno otvorenog aerodroma
“Al Maktum” u Dubajiu. Ovaj aerodrom je zvanično otvoren još 2010. godine ali
se do pre nekoliko nedelja koristio samo za kargo saobraćaj. Pre par nedelja je
otvoren za putnički saobraćaj, a konačan završetak radova na novom aerodromu
planiran je za 2027. godinu. Da bismo shvatili o kakvom gigantskom projektu je
reč, potrebno je reći da će aerodrom imati pet poletno-sletnih staza, svaka dužine
gotovo pet kilometara, planira se da će u narednom periodu biti u stanju da
opsluži čak 160 miliona putnika godišnje, a do kraja ove godine se predviđa da
će sa 12 miliona tona opsluženog tereta izbiti na dominantnu prvu poziciju u
svetu kada je kargo saobraćaj u pitanju. Do kraja ove decenije aerodrom “Al
Maktum” biće ubedljivo najprometniji aerodrom na planeti, bilo da su u pitanju
putnici ili teret. Brojke nezamislive i mnogo većim i moćnijim državama, u
Emiratima su realnost u trenutku dok pišem ove redove. Ovaj aerodrom je
pokazatelj da je političko rukovodstvo Emirata izuzetno ozbiljno u nameri da
svoju zemlju načini najpre regionalnim, a zatim i svetskim saobraćajnim
čvorištem. Imajući u vidu veličinu i namenu novog gigantskog aerodroma, nema
sumnje da će im i to sa lakoćom poći za rukom.
Strateški važan moreuz kroz koji prolazi 20 posto svetske nafte |
Ekonomska
moć – temelj za politički uticaj
Politička
moć ne može postojati sama za sebe kao posebna
kategorija. Ona se nužno mora
temeljiti na ekonomskoj moći i različitim vrstama ekonomskih resursa. Za
razliku od mnogih političkih lidera, vladajuće porodice Ujedinjenih Arapskih
Emirata su ovu lekciju naučile na vreme. UAE sa površinom od 83.600 kvadratnih
kilometara i približno pet i po miliona stanovnika ne bi imala nikakve šanse da
se svojom veličinom i uticajem nametne svetu. Međutim, oni svoje komparativne
prednosti u odnosu na mnoge druge države koriste na najefikasniji i najbolji
mogući način. Svoje resurse koriste na najbolji mogući način – za razvojne
projekte u zemlji, odbranu, kao i jačanje ekonomskog, a samim tim i političkog
položaja širom sveta preko svojih moćnih kompanija, banaka i investicionih
fondova. Za ekonomski razvoj potrebno je posedovati neki od razvojnih faktora –
kapital, obrazovane ljude, prirodne resurse, razvijenu industrijsku bazu, ili
različite kombinacije faktora zajedno. UAE su do pre samo dve decenije od svega
imale samo dva prirodna resursa – naftu i prirodni gas. Sada imaju sve, i sve
su stvorili od ta dva resursa. Takav uspeh predstavlja udžbenički primer za sve
političke elite na planeti, i primer kako treba delovati na putu dovođenja svog
naroda do blagostanja i prosperiteta.
Diverzifikacija ekonomije za sigurnu budućnost |
O
ekonomiji neke zemlje najslikovitije govore brojevi i konkretna poređenja.
Jedan od najopštijih i najjednostavnijih parametara koji se koriste za merenje
ekonomske uspešnosti neke zemlje je bruto društveni prozivod (BDP). BDP
označava vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u geografskim granicama
jedne zemlje u određenom vremenskom periodu (najčešće godinu dana) i uglavnom
se izražava u dolarima. Dakle, BDP neke zemlje nam govori šta je ta zemlja
uspela da stvori od finalnih dobara (roba i usluga) uz pomoć resursa koje
poseduje, u toku jedne godine. Ukupan bruto društveni proizvod UAE iznosi
približno 359 milijardi dolara. Ilustracije radi, ukupan BDP Srbije iznosi
približno 37 milijardi dolara, što je gotovo deset puta manje. Međutim, parametar
koji mnogo realnije odslikava kvalitet života prosečnog stanovnika UAE je BDP per capita (po glavi stanovnika). On u UAE
iznosti približno 50.000 dolara, dok u Srbiji on iznosi 10.600 dolara. Ovi
podaci dobijaju dodatno na težini kada imamo u vidu da su UAE pustinjska zemlja
bez ikakvih prirodnih resursa osim nafte, zemlja koja uvozi gotovo svu hranu i
vodu, i imaju oko dva miliona stanovnika manje od Srbije. Pored ovih
impresivnih brojki, potrebno je reći da su UAE jedna od retkih zemalja na svetu
koje beleže respektabilan privredni rast i u trenucima dok dobar deo sveta grca
u recesiji.
Ovakvim
ekonomskim rezultatima državni budžet UAE iz godine u
godinu beleži sve veći
suficit. Kako bi izbegli probleme koji se mogu javiti kao posledica prekomernog
suficita, vlasti UAE su osnovale suvereni fond bogatstva. Šta su suvereni
fondovi bogatstva? Suvereni fondovi bogatstva predstavljaju relativno novog,
ali veoma značajnog i moćnog igrača na polju globalne ekonomije. Ovakve fondove
osnivaju države koje iz godine u godinu beleže suficit platnog bilansa koji
premašuje iznos koji je potreban za očuvanje međunarodne likvidnosti zemlje.
Sredstva u suverenim fondovima bogatstva su denominirana u stranoj valuti, i
usmeravaju se na projekte sa najvećom marginalnom efikasnošću. Postoje dva
osnovna razloga za formiranje ovakvih fondova – da bi se izbegle velike
ekonomske fluktuacije u privredama koje se oslanjaju na samo jedan resurs, kao i
da bi se izbegao efekat “pregrevanja ekonomije” u državama koje beleže
dugotrajne i velike suficite državnog budžeta. Koliko je ova vrsta fondova značajan igrač u globalnoj ekonomskoj areni
svedoči podatak da ukupna vrednost kapitala kojom upravljaju ovi investicioni
fondovi na planeti iznosi čak 3.3 biliona dolara. Najveći suvereni fond
bogatstva na planeti je “Investicioni fond Abu Dabija” (Abu Dhabi Investment
Authority) čiji kapital iznosi 875 milijardi dolara. On je nastao kao proizvod
strategije Vlade UAE koja ima za cilj da smanji oslanjanje ove zemlje na samo
jedan resurs, kao i da svoja ogromna sredstva plasira u projekte širom sveta
koji će narodu UAE doneti dodatnu ekonomsku korist. Mnogi ovu količinu
bogatstva denominiranu u američkim dolarima
doživljavaju zdravo za gotovo, ali do toga je trebalo stići višedecenijskom
marljivošću i ekonomskim znanjem vizionara iz vladajuće elite UAE.
Demonstracija bogatstva - Lamborgini policije u Dubaiu |
Problemi u raju – kočnica ili šansa
za reforme?
Kao
i svaka druga država na planeti, i Emirati imaju svoje
probleme. Uprkos svim
prednostima i ostvarenom blagostanju, postoje realni problem koji mogu usporiti
ekonomski razvoj i izazvati mnogobrojne neželjene posledice. Iz srpske i uopšte
balkanske političke vizure oni mogu delovati bezazleno i beznačajno, ali na
Bliskom istoku i najmanji problem može da eskalira u sukob nesagledivih
regionalnih razmera, pa se stoga mora strogo voditi računa i o naizgled potpuno
nevažnim sitnicama. Problemi sa kojima se UAE suočavaju mogu se grupisati u
nekoliko kategorija – nedostatak kvalifikovane radne snage i problemi koji iz
toga proizilaze, “resursno prokletstvo”, rigidan pravni i politički sistem, ekonomsko
raslojavanje, konflikti u društvu zbog različitih viđenja načina na koje je
potrebno ulagati naftno bogatstvo, i na kraju – strateška pozicija koja
nažalost omogućava protok različitih vrsta droge iz zemalja južne i jugoistočne
Azije ka razvijenim tržištima Zapada.
UAE se sastoje od šest emirata |
Kada
je samo društvo UAE u pitanju, zanimljivo je spomenuti činjenicu da su lokalni
Arapi ubedljiva manjina, i čine oko 19 procenata od ukupnog broja stanovnika
države. Arapi iz drugih zemalja i Iranci čine 23 posto, narodi južne Azije čine
gotovo 50 posto, a ostali stranci čine oko 8 posto od ukupnog broja stanovnika.
Posebno je zanimljiva činjenica da manje od 20 posto stanovnika UAE ima
državljanstvo te zemlje. Ovakav nacionalni sastav u kome domaće stanovništvo
čini manjinu nastao je zbog hroničnog nedostatka kako kvalifikovane radne
snage, tako i radne snage za najlošije poslove koje domaće stanovništvo ne želi
da obavlja. To predstavlja jednu u nizu poteškoća koje su se javile kao
posledica munjevitog ekonomskog razvoja. Stanovništvo novije generacije naviknuto
na vrhunske uslove života, kao i potreba za stručnjacima raznih profila
doprineli su drastičnom menjanju etničke slike ove zemlje. Dok god traje
ekonomsko blagostanje, gotovo je sigurno da neće biti nikakvih problema. Međutim,
kada dođe do ekonomskih problema, po pravilu dolazi i do međuetničkih tenzija.
Vlasti UAE se nadaju da u poziciji u kojoj su ubedljiva manjina neće imati
prilike da iskuse značaj ovog problema na sopstvenoj koži.
Preraspodela
dohotka u svakom društvu veoma često prouzrokuje problem, bez obzira da li on
realno postoji ili ne. Ljudska priroda je takva da svaki pojedinac ili
društvena grupa smatraju da zaslužuju više od onoga što imaju, pa preko
političkih institucija utiču na odluke koje se tiču preraspodele dohotka.
Ovakve vrste sporova postoje posebno u državama koje ostvaruju ogromne prihode,
bilo od nafte kao u slučaju UAE i Norveške, bilo od ogromnog spoljnotrgovinskog
suficita, poput Kine ili Singapura. UAE na prilično pravedan način raspodeljuje
bogatstvo nastalo od prirodnih bogatstava koje ta zemlja ima. Novca ima za sve –
od siromašnih i obespravljenih, mnogobrojnih imigranata, do velikih razvojnih
projekata koji su od koristi svima. Iako su zahvaljujući svojoj strateškoj
orijentaciji Emirati izbegli “Arapsko proleće” koje je besnelo svuda oko njih, upadljiva
je bila peticija koju su potpisivali mnogi intelektualci i nezavisni politički
aktivisti kojom su tražili veće učešće građana u političkom odlučivanju i
raspodeli bogatstva. Ovaj pokret je bio izuzetno aktivan na društvenim mrežama,
a Vlada na njega nije odgovorila represijom, već gigantskim višegodišnjim
investicionim planom vrednim približno 1,6 milijardi američkih dolara koji ima
za cilj da izgradi i obnovi infrastrukturu u siromašnijim manjim Emirtatima.
Takođe, veoma rigidan pravni i politički sistem koji su nastali od čudne
kombinacije islamskog i zapadnih pravnih sistema ponekad predstavljaju kočnicu
u društvenom razvoju uopšte. Uz svo uvažavanje islamske tradicije ovog dela
naše planete, potrebno je izvršiti određene političke reforme i reforme u
oblasti ljudskih prava kako bi ova zemlja mogla da iskoristi svoj pun ekonomski
kapacitet, ma o kojoj oblasti da se radi.
Geopolitički
položaj UAE, kao što je već rečeno, ovoj zemlji donosi mnoge benefite. Međutim,
kao i svaka druga prednost, i ova ima dve strane medalje. Ovakav povoljan
položaj mnogi koriste za promet različitih vrsta narkotika proizvedenih
pretežno u azijskim zemljama. Pored toga, Dubai je najmoćniji regionalni
finansijski centar, pa je pored mnogih koristi pogodan i za pranje novca
stečenog na nelegalan način, od trgovine narkoticima. Vlada UAE se protiv ove
pojave bori na najrigorozniji način, kako to i dolikuje ozbiljnoj državi – i za
najmanje količine droge može se dobiti višegodišnja robija, a veoma često i
smrtna kazna.
Za
dobar deo problema sa kojima se suočava neka država obično ne postoji
univerzalno rešenje. Međutim, pojedine države sa sposobnim političkim elitama
su u stanju da osmisle jedno rešenje koje najveći deo društvenih i državnih
problema može da reši u srednjeročnoj i dugoročnoj perspektivi. Koja je ključna
strategija na koju se političko vođstvo Emirata oslanja kako bi prenebreglo gotovo
sve pomenute probleme?
Diverzifikacija
ekonomskog razvoja – zalog za budućnost
Iako
našem mentalitetu potpuno strano, strateško planiranje razvoja
je
karakteristika svake ozbiljne države i njenog političkog vođstva. Kada su ključni
i ograničeni resursi nekog samosvesnog i sposobnog društva u pitanju, nema bilo
kakvog prostora za srljanje u iracionalno trošenje, besmislene i neopravdane
investicije bez izvesne ekonomske koristi, a o bacanju teško stečenog novca u
bunar svojstvenog našem regionu nema ni govora. Iako prebogati energentima,
političke vođe UAE su svesne da ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa koje
poseduju nisu večna ni neiscrpna kategorija. Teorija “resursnog prokletstva”
nastala devedesetih godina prošlog veka, a koja opisuje države koje ostaju
hronično nerazvijene zbog pogrešnog oslanjanja samo na jedan resurs, za UAE
više definitivno ne važi. Munjevit ekonomski razvoj, sada već tradicionalno
snažan sistem socijalne zaštite i ogroman skok iz siromašne pustinjske državice
do ekonomskog džina temelji se na ogromnim rezervama nafte, to je svima u
potpunosti jasno. Mnogi će pomisliti da je lako imati ovakve rezultate kada
imate ogromne rezerve najznačajnijih energenata. Međutim, dugogodišnjim
naporima i odvažnom strategijom vlade UAE udeo primarnog sektora, a posebno
nafte i gasa smanjen je na samo 25 posto od ukupnog BDP, sa ambicijom da se
ovaj procenat još drastičnije smanji. Poređenja radi, mnoge države sveta u
mnogo većoj meri zavise od samo jednog resursa (nafte, prirodnog gasa,
dijamanata itd.) ili određenog segmenta
sektora usluga – poput turizma ili finansijskog sektora. Pametne političke
elite uče na tuđim greškama, one manje pametne na svojim. A UAE su svesni da u
ovakvim vremenima nemaju pravo na grešku.
Vizionar - prestolonaslednik Mohamed Bin Zajed Al Nahijan |
Zaključak
Savršena
zemlja iz bajke ne postoji, ali su UAE na veoma dobrom putu da to postanu, i to
veoma brzo. Temelj tog puta su velike zalihe energenata, odličan geopolitički i
saobraćajni položaj, ogromne devizne rezerve, dobro osmišljena strategija
razvoja, kao i ogromne ambicije i nesumnjiva sposobnost koju poseduju vladarske
porodice dva najveća emirata – porodice Al Nahijan i Al Maktum. Međutim, kao i
svaka država UAE se suočavaju sa mnogobrojnim problemima, i njihova budućnost u
ogromnoj meri zavisi od načina na koji će se izboriti sa postojećim i izvesnim
budućim poteškoćama. Za sada, UAE beleže rast u gotovo svim pozitivnim i
pohvalnim ekonomskim parametrima, i to veoma ubedljivo uprkos globalnoj
recesiji kojoj se ne nazire kraj. Megaprojekti poput najluksuznijeg hotela na
svetu, “Burdž Al Araba” i najviše zgrade na svetu “Burdž Kalife” svakim danom
fasciniraju svet. Emirati se sa ostatkom sveta nadmeću u mnogim oblastima u
kojima je nadmetanje za neku arapsku zemlju do skoro bilo apsolutno
nezamislivo. A pored svih problema, blistava sadašnjost ukazuje da će se ovaj pozitivan
trend nastaviti i u budućnosti.
Нема коментара:
Постави коментар