„Рат против Срба није више само
војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.“
Тони Блер,
1999.
Српска
Влада је добила новог саветника. У низу најава које трају сада већ годинама, а
у којима су се као будући саветници Владе у различитим областима спомињали
Алфред Гузенбауер, Франко Фратини, Доминик Штрос Кан и други, последње такво
решење је изазвало буру негативних коментара и осуда. Са озбиљним разлогом. У
Београд је као нови саветник српског премијера дошао Тони Блер, некадашњи
премијер Уједињеног Краљевства.
Британска
лабуристичка влада коју је Блер водио је била један
од кључних зупчаника у
атлантистичкој ратнохушкачкој машинерији током НАТО агресије на Савезну
Републику Југославију 1999. године. По његовом наређеру Британско Краљевско
Ваздухопловство је три месеца сејало смрт са неба СРЈ. Агресију на једну
суверену државу, брутално кршење међународног хуманитарног права бомбардовањем
мостова, школа, болница, јавних установа, садашњи кључни саветник српског
премијера називао је „праведним ратом, заснованим на добрим, достојанственим
вредностима, и усмерен на заустављање етничког чишћења.“ Поред тога, овај
британски политичар је био кључни заговорник копнене инвазије на Југославију
помињући 100.000 британских војника који би први поднели терет копненог напада,
када се увидело да ваздушни удари не дају жељене резултате. У међувремену,
ратни злочинац и промотер медијске кампање у сврху сатанизације српског народа
уопште и званичног Београда тог времена се трансформисао у међународног лобисту.
Његова лобистичка организација саветује владе неразвијених земаља у свету, иако
се не зна по ком тачно основу, као ни шта је прецизно стручна област у којој
Блер може да да свој допринос одређеном друштву. Већ неко време српска јавност
се путем контролисаних медија припрема да ова најблаже речено контроверзна
личност ступи на сцену.
 |
| Ратни злочинац се вратио на место злочина |
Упркос
надама да ће најновији саветник српских власти као и претходни остати само
мртво слово на папиру, злочинац се вратио на место злочина. Водећи српски
медији пренели су 25. фебруара вест да је Блер посетио Београд и „одржао
једносатно предавање појединим министрима.“ Врхунац исмевања суверености наше
земље је чињеница да нико од упитаних министара није желео да коментарише о
којој теми је на састанку било речи. Уколико имамо у виду да је Велика
Британија најотворенији експонент интереса САД на европском континенту, као и
да су ставови Лондона одувек били веома јасни према Србији, нашем народу, као и
његовој улози на Балкану уопште, јасно је које су теме биле на дневном реду у
Немањиној тог дана, као и улога Блера и његове организације у даљем
распарчавању онога што је остало од Србије и њених националних и државних
интереса.
Именовање
контроверзне личности попут Тонија Блера за
саветника српске Владе је крајње
спорно, и то сагледано из различитих углова. Српском премијеру и његовом тиму
најближих сарадника се може поставити безброј питања која се тичу овакве
одлуке, а за које они немају објективног простора за рационалан одговор. Да ли
је кључни проблем српског друштва начин политичке комуникације Владе и
министарстава са јавношћу? Уколико ипак јесте, да ли је могуће да у Србији не
постоји ниједан компетентан стручњак из ове области који би својој земљи и
њеном политичком руководству помогао на овај начин? Уколико такав стручњак не
постоји у границама ове земље, да ли постоји неко на међународној сцени довољно
стручан, са озбиљним референцама, а некомпромитован као што је то Блер? Уколико
на ова питања не постоји одговор, и потпуном политичком лаику је кристално
јасно да је Србији Блер наметнут, како би се она до крајњих граница понизила и присилила
да испуњава конкретне диктате западних центара моћи. И не представља проблем
искључиво довођење Тонија Блера. У различитим министарствима постоје делегирани
страни саветници, који наводно имају улогу да допринесу озбиљним реформама у
различитим секторским политикама. У најважнијим министарствима предњаче
Британци, као рецимо Амадео Воткинс, саветник министра унутрашњих послова
Небојше Стефановића.
 |
| Тони Блер је један од креатора НАТО аргесије на СРЈ |
Оштре
критике на овакав потез српских властодржаца долазе из земље и иностранства –
поједини медији од глобалног значаја саркастично коментаришу посету Блера
Србији и новоостварену „сарадњу“, док поједини стручни кругови режим у Београду
називају „пудлицом“ страних фактора утицаја, а овај сраман чин „политичким
самоубиством“ српског премијера. Чињеница је да се у глобалном хаосу у који
свет постепено, али сигурно тоне, Београд налази у веома незахвалној позицији.
Такође је чињеница је да је у тренутним међународним околностима Београд
принуђен да води избалансирану спољну политику. Енергетски смо зависни од
Русије попут других европских земаља, док 2/3 робе коју извеземо, извеземо на
заједничко тржиште ЕУ. Опредељење за једну од две стране би било погубно за
Србију, па овакви катастрофални спољнополитички потези српских властодржаца нашу
земљу само додатно гурају ка ивици амбиса на коме се она већ неко време
надвила.
Ангажовање
једног од креатора операције „Милосрдни анђео“ распршило је и последње трачке
илузије суверене спољне политике Београда, а „две столице“ на којима седимо
озбиљно прете да нам се измакну. Сувереност која проистиче од народа је основни
прерогатив државности. Колико је Србија суверена држава када под притиском
дозвољава да јој политику кроје они који су је до јуче гађали крстарећим
ракетама, представља кључно питање за оно што се данас назива српском
политичком елитом. За Блеров долазак у Београд и његово промовисање у ни мање
ни више него саветника Владе нема и не може бити никаквог оправдања. Једино
оправдање за корачање Блера улицама овог града би било на путу до суднице у
којој би се суочио са лицем правде за ратне злочине које је починио над нашим
народом.
Текст је преузет са сајта часописа Политиколог - www.casopispolitikolog.wordpress.com
Нема коментара:
Постави коментар