Misija OEBS u Srbiji - partner ili protivnik?

Od Helsinškog finalnog akta u jeku Hladnog rata 1975. godine, do današnjeg novog Hladnog rata i vremena kada je čitav savremeni međunarodni poredak na ozbiljnom ispitu, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) odigrava nesumnjivo značajnu ulogu u širokoj i sveobuhvatnoj areni međunarodnih odnosa u kriznim i tranzicionim uslovima, od Vankuvera do Vladivostoka. Misija OEBS u Srbiji deluje od 2001. godine, kada je Srbija započela dug i neizvestan, ali neophodan proces povratka u međunarodnu sferu političkog delovanja. Opus nadležnosti misije OEBS u Srbiji je veoma širok – ova institucija od međunarodnog značaja se bavi kontrolom naoružanja, zaštitom životne sredine, obrazovanjem, ljudskim pravima, kvalitetnom državnom upravom, perspektivama reforme oružanih snaga i policije, vladavinom prava, borbom protiv svih vidova diskriminacije, medijskim slobodama, i mnogim drugim pitanjima koja su od značaja za svako demokratsko društvo, ili ono koje pretenduje da postane takvo. Sredstva misije OEBS za ostvarenje ovih ciljeva su pružanje pomoći i podrške prilikom primene zakona iz delokruga misije, kao i nadgledanje funkcionisanja demokratskih institucija i odvijanja ostalih institucionalnih procesa koji doprinose sveukupnoj demokratizaciji i napretku srpskog društva. Na čelu misije OEBS u Srbiji je trenutno švajcarski diplomata Peter Burkhard.

Međutim, kako to obično biva, situacija u realnosti postavlja

Misija OEBS u Srbiji - partner ili eksponent protivnika?

ozbiljne izazove spisku “lepih želja” na papiru. Za našu zemlju se slobodno može reći da je nakon političkih promena 2000. godine uhvatila poslednji voz ka demokratizaciji, a do sada učinjeno je Srbiju postavilo na nepovratan kolosek tranzicije ka modernom i funkcionalnom političkom sistemu. Ipak, Srbija se i dalje svrstava u grupu “demokratija sa nedostacima”. Postojanje državnih insitucija, slobodnih izbora sa minimumom nepravilnosti, kontrolnih institucija i mehanizama, kao i napredak u oblasti građanskih prava i sloboda Srbiju nesumnjivo svrstavaju u demokratske zemlje. Međutim, autoritarna politička kultura, dramatično nizak nivo poverenja u bazične institucije sistema, razarajuća korupcija kroz sprege krupnog kapitala, kriminala i vlasti, kao i naizgled bezizlazna ekonomska situacija, čine da se Srbija nalazi blizu začelja modernog sveta kada su demokratske političke tekovine u pitanju.

Svakoj vlasti, pa i onima u najrazvijenijim zemljama, potrebni su

OEBS je organizacija planetanog geostrateškog značaja

kontrolni mehanizmi. U demokratijama sa ozbiljnim nedostacima poput Srbije, ne možemo se u potpunosti osloniti na tradicionalnu podelu vlasti i državne kontrolne ustanove, pa određene institucije civilnog društva, bilo domaće ili međunarodne, mogu odigrati značajnu ulogu u pogledu informisanja građana, njihovog demokratskog obrazovanja, ali i uticaja na institucije vlasti u pravcu kvalitetnije državne uprave, poštovanja ljudskih prava i sloboda, i mnogih drugih važnih sfera za jedno demokratsko društvo. U tom kontrolnom procesu u Srbiji je značajnu ulogu odigrala misija OEBS. Najproblematičnija pojava u Srbiji je činjenica da su dve verovatno najvažnije sfere društvenog i političkog života doživele samo kozmetičke promene, bez suštinske sadržine. To su policija i pravosudni sistem. Unapređenje vladavine prava je takođe jedan od ključnih ciljeva misije OEBS u zemljama u kojima deluje. Ovo delovanje je posebno usmereno upravo na reformu u oblasti pravosuđa, policije i kazneno - popravnog sistema. Oblast pravosuđa je ona u kojoj se verovatno najviše podbacilo u reformama. Sudski procesi koji traju godinama, pa i decenijama, kao i nemogućnost građana da ostvare svoja elementarna prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku su u srpskom društvu postali uobičajena pojava. Na tom polju OEBS deluje uz pomoć godišnjih izveštaja i direktnih preporuka insitucijama vlasti, no očigledno bez iole značajnijih rezultata.

Misija OEBS u Srbiji je aktivna u tri oblasti kada su mediji u pitanju – pomaže u reformi medijskih zakona, vrši superviziju našeg medijskog prostora dokumentovanjem slučajeva kršenja medijskih prava i sloboda, i organizuje treninge i seminare u cilju podizanja kapaciteta novinara i medija u Srbiji. Obično se u široj javnosti smatra da je, uprkos mnogobrojnim izazovima, došlo do napretka u oblasti medijskih sloboda u odnosu na Miloševićevu eru. Međutim, percepcija građana se, posebno tokom mandata aktuelne Vlade, dramatično pogoršala. Iako bazično poverenje u medije nikada nije bila karakteristika srpske političke svesti, ono se tokom mandata aktuelne vlade i nakon smene vlasti 2012. godine permanentno pogoršava, sve do aktuelnog trenutka. Pojedinim javnim istupima predstavnika za medije, OEBS nastoji da utiče na očuvanje slobode medija u Srbiji u granicama elementarne demokratije i slobode izražavanja.

U pogledu demokratskih vrednosti i uopšte demokratske svesti u društvu, Srbija je tokom 15 godina tranzicije zabeležila napredak u priličnoj meri. Međutim, nagomilani nerešeni problemi, politička kultura na i dalje veoma niskom nivou, kao i autoritarne tendencije aktuelne vlasti učinile su da ovaj proces bude zamrznut, ako ne i pokrenut u suprotnom smeru. U društvu „zamrznute“ tranzicije tokom devedesetih godina prošlog veka, a zatim veoma sporog procesa demokratizacije kakav je u Srbiji, ovakve misije imaju posebno važnu ulogu. U kritičnim fazama prelaska sa autoritarnog na demokratski politički model, organizacije poput OEBS - a mogu da odigraju značajnu ulogu u društvu, ukoliko političke elite koje sprovode reforme odluče da određene kvalitetne predloge ove organizacije primene u praksi. Međutim, nepoverenje građana prema organizacijama ovog tipa je i dalje na veoma visokom nivou. Tome ponekad doprinose realni faktori, ali i neki koje nije uvek lako definisati. Nepoverenje građana prema stranim nevladinim organizacijama koje deluju u Srbiji je ocenjeno kao visoko, dok je posebno nepoverenje usmereno na deo nevladinog sektora koji se bavi razvojem demokratskih načela i promovisanjem značaja korpusa ljudskih prava U tu grupu organizacija spada i misija OEBS. Na skali poverenja građana u okruženje i institucije, od NVO sektora se jedino lošije kotiraju institucije vlasti, političke stranke i političari. Taj podatak sam za sebe dovoljno govori o stepenu nepoverenja koji razara socijalno tkivo krhkog društva kakvo je naše.

U vizuri prosečnog građanina, OEBS ostaje u prilično maglovitoj

Predsedavanje Srbije je veliki uspeh nakon decenije izolacije

perspektivi, jer građanima Srbije nije do kraja jasno kojim se sve oblastima ta organizacija bavi. Pored toga, aktivnosti poput nadgledanja medijskog prostora, demokratskih procesa i savetovanje u pogledu zakonodavnih aktivnosti veoma lako mogu biti protumačeni kao mešanje u unutrašnje stvari suverene zemlje. Pojedini javni krugovi smatraju kako se određene nevladine organizacije finansirane iz inostranstva, pa i misija OEBS u Srbiji, koriste kao sredstvo prisile ili upozoravanja, putem koga određeni uticajni zapadni krugovi šalju signale zvaničnom Beogradu kada im nešto nije po volji. Kada su ovako osetljive oblasti u pitanju, crvena linija je tanka i uvek postoji opasnost da se ona pređe. Nedavni sukob predstavnice misije OEBS za slobodu medija Dunje Mijatović i premijera Vučića tipičan je model na koji način svaki od aktera u trostrukom odnosu vlast - nevladine organizacije - društvo isti događaj tumači na različite načine i trudi se da iz njega izvuče što je više moguće koristi u svrhu ostvarenja sopstvenih interesa. Osnovna zamerka misiji OEBS u Srbiji bi mogla da bude činjenica da se ova misija bavi “mekšim” pitanjima poput ljudskih prava, slobode medija i rodne ravnopravnosti, dok kompleksne oblasti od državnog interesa koje razaraju srpsko društvo u priličnoj meri ignoriše ili se njima bavi tek usputno. Takođe, kao primedba se može staviti sumnja da se ova organizacija veoma često koristi u dnevnopolitičke svrhe i za sprovođenje interesa neke treće strane. Naposletku, za širu javnost u Srbiji prva asocijacija na OEBS su Verifikaciona misija i Vilijem Voker, čiji je izveštaj o masakru u Račku doprineo ubrzanju početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Misiju OEBS ne treba idealizovati, niti posmatrati kao isključivog eksponenta interesa jednog dela međunarodne zajednice u Srbiji. Razgovarati o misiji OEBS je posebno važno u godini kada Srbija predsedava ovom organizacijom. Nakon decenije izolacije, sankcija i ratova, Srbija je sopstvenim naporima i delimičnom promenom političkih okolnosti došla u poziciju da predsedava jednom organizacijom planetarnog formata i značaja. Međutim, iznenadna eskalacija ukrajinskog konflikta dovela je našu diplomatiju u prilično nelagodnu poziciju. Ambicija o punopravnom članstvu u Evropskoj Uniji, i sa druge strane tradicionalno dobri i u mnogim oblastima partnerski odnosi sa Ruskom Federacijom Srbiju stavljaju u trostruki procep između interesa, realnih potreba i nametnutih međunarodnih okolnosti. Od srpske strane se, u skladu sa njenim realnim uticajem i snagom, ne očekuje da nađe rešenje za ukrajinski konflikt, ali je za očekivati da naša diplomatija zauzme jasan stav o konfliktu najvećih razmera na evropskom kontinentu još od raspada Jugoslavije. Spoljašnja pozicija zemlje u svakom pogledu definiše unutrašnju, pa će se od Srbije kao predsedavajuće države očekivati da na međunarodni plan prenese svoja bolna konfliktna iskustva, ali i da povećanom odgovornošću nastavi sa demokratskim reformama u procesu u kome već poprilično kasni. U skladu sa svim prednostima i nedostacima, ova organizacija i njena misija u Srbiji mogu da doprinesu sveukupnom razvoju Srbije u svakom smislu, ukoliko se njeni potencijali i kontakti na pravi način iskoriste u interesu države i njenih građana, što do sada često nije bio slučaj.

 Preuzeto sa sajta časopisa Politikolog (https://casopispolitikolog.wordpress.com/)